SMEDEREVO, 3. decembar 2023 – U prošlom nastavku serijala o mitovima, legendama i istorijskim činjenicama hiljadugodišnje povesti Smedereva bavili smo se nikad pronađenim blagom despota Đurđa. Da ga je bilo – to niko ne spori, uostalom, Đurađ je bio jedan od najbogatijih vladara u Evropi u to vreme, ali šta se s blagom zbilo – to je već druga priča. Rasplamsavalo je ovo blago maštu vekovima, njegovo pronalaženje postalo je nekima prava opsesija, toliko da ih je to koštalo života. Takav je slučaj podnarednika Ilije Konstantinovića iz 1892.
O ovome svedoči rezime zapisnika o tom događaju, koji je nastao očigledno mnogo godina kasnije, jer je iz rukopisa prekucan na nekoliko listova papira na pisaćoj mašini, i to još latiničnim pismom. Dakle, nije reč o autentičnom dokumentu, ali priča, ma koliko neverovatno zvučala, potkovana je validnim istorijski nespornim podacima.
Elem, u Smederevskoj tvrđavi 1892. godine bila je smeštena jedna baterija artiljerijskog puka. U njoj je služio podnarednik Ilija Konstantinović, star 25 godina, kako se dalje navodi, „zdrav, dobro razvijen, rođen i odrastao u Beogradu“, gde je i Podoficirsku školu završio.
U jednoj od kula Malog grada Ilija je zaklan noću 30. marta 1892. godine, nađen je nag, kako leži nauznak. Više njegove glave bio je oštar nož i nekoliko komadića šećera.
Slede još jeziviji detalji. Naime, komisijski je ustanovljeno da su Iliji izvađeni jabučica i srce, a da je to delo izvršio vojnik iste baterije Vasilije Radulović. Ubica je, piše dalje, izjavio da je podnarednik Ilija četiri dana pre zločina u snu govorio gde se u Malom gradu, ispod prozora dvorane, kod šljive, nalazi zakopan novac, kao i da njega Ilija može naći ako ga u Veliki ponedeljak uveče zakolje Vasilije i njegovom krvlju iz jabučice poškropi mesto gde je novac zakopan.
Nekih 100 i kusur godina kasnije ovo će poslužiti kao potka nedavno preminulom Milosavu Slavku Pešiću za roman „Šaka mraka“. U knjizi su sjedinjeni istoriografija i fantastika, a radnja romana satkana je od brojnih čuda i proteže se na pet vekova, koji su sabijeni u 24 sata i omeđeni na 11 hektara Smederevske tvrđave. Verodostojnost događaja dokumentovana je u knjizi između ostalog i autentičnim mišljenjem o psihičkom stanju podnarednika i vojnika koje su vojnoj komandi dali profesor Velike škole dr Milan Jovanović Batut, upravnik Bolnice za duševne bolesti dr Milan V. Vasić i sanitetski major profesor Vojne akademije dr Sima Gerasimović.
Ovaj izuzetan roman, možda je subjektivno mišljenje, nikada nije dosegao pažnju kakvu zaslužuje, ali ako vam „Šaka mraka“ dopadne šaka ne propustite priliku da pročitate, a mi da se vratimo događaju koji je knjigu inspirisao.
U zapisniku stoji i da je Vasilije sve do poslednjeg momenta odvraćao podnarednika od njegovog nauma, ali je Ilija, piše dalje, navaljivao te je Vasilije stekao uverenje da će Iliju iz mrtvih dići bočica „žive vode“. Nije pouzdano šta se podrazumevalo pod izrazom „živa voda“ tek Smederevci dan-danji vodu koja se može naći na česmama po gradu baš tako zovu.
Pominje se tu i neka šipka, nekakav štap, pronađen pored tela nesrećnog Ilije, koga su članovi narečene komisije protumačili kao skiptar, što se slaže sa celokupnim kontekstom, tog traženja blaga, mada onda, po daljem sledu iznetog u zapisniku, više liči na nekakav čarobni štapić.
Uglavnom, vodom je trebalo Vasilije da poškropi rane Ilijine, a štapom da mahne iznad njegovog tela, nakon čega je Ilija trebalo da oživi, ustane i zajedno sa Vasilijem da kopaju blago.
„Utvrđeno je da Vasilije nije bio duševno bolestan, ali da kod klanja nije bio u punoj snazi svog razuma“, stoji u zapisniku, uz konačnu opasku da je „ovaj slučaj okarakterisan kao ludilo u dvoje“.
Ako vas je i ova priča, istorijski utemeljena i dokumentima podržana, dakle nije reč o kakvoj piščevoj fantaziji, ponukala da i sami krenete u potragu za Đurđevim blagom, budite oprezni. U današnje vreme umesto žive vode i štapa pre bi ličio kakav dron sa GPR-om i metal detektor. Ali tu je kvaka; u Smederevskloj tvrđavi mnogo je veća verovatnoća da ćete naići na neku neeskplodiranu granatu ili minu nego na kovčeg s blagom, pa tako pre možete da završite u Ilijinom društvu nego s despotovim dragocenostima u rukama. Neka blaga…
Projekat „Prvih hiljadu godina Smedereva – mitovi, legende i istorijske činjenice“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.